Postavljajuci citaoce u srediSte upornog, opsesivnog, ocajnickog traganja za tajnom, za majkom, za sobom samom i ranom koja se prenosi iz generacije u generaciju, Vigdis Jurt opterecuje citateljku bolom i tegobom koje sama junakinja nosi i kojih se na kraju oslobada. Citateljka (ili citalac) ostaje zamiSljena nad onim Sto se upravo odigralo, dostiglo vrhunac i primirilo, s pitanjem o sebi samoj. Ako bismo na sopstveni dozivljaj primenili kriterijum Johane Hauk da "istinitost dela ne pociva u njegovom odnosu prema takozvanoj stvarnosti, vec u nacinu na koji deluje na posmatraca", sigurna sam da bi vecina citalaca potvrdila da je ovaj roman istinit, bolno istinit.
Iz pogovora Biljane Dojcinovic
