Zuzana Brapcova obrela se usred postkomunistickog i pred treci milenijum naSe ere zasicenog srednjoevropskog krajolika i ispisala Godinu bisera, svet i tekst okolo jezgra u kojem ostaje komprimovano pitanje:
Postoji li veci rizik od posezanja za istinom o sebi, a potom i jednacenja s njom?
Komponovano a potom dekomponovano, promiSljeno a potom umaklo poretku mislenog, razreSenje je u njenom najznacajnijem romanu hitnuto preko mentalnih spazama upisanih u taj rizik, preko rastakanja osecajnosti i samorazumevanja, preko demonstriranja transgresija uzitka i destrukcije, harmonije i emocionalne atonalnosti, nemoci i pokornosti, preko neuralgije druStava koja su se ukazala po podizanju Zavese, i kao u slucaju svakog vrednog knjizevnog teksta, ostalo je u meduprostoru u kojem ga citaoci mogu presresti i dobiti izuzetnost vlastitog odgovora.
Jelena Nidzovic
